Sto se slucuva denovive?Kako gi pominuvam?
Pa..iskreno, tesko bi odgovorila so ednostaven odgovor zatoa sto nekoi denovi se dobri, so pozitivni misli, polni so nadez , a nekoi se strasno depresivni, napnati ili pak polni so solzi. No, moram da prezivuvam. Zaradi svetot koj ovie denovi mi dokaza deka e so mene, deka e tuka za se sto mi treba.. za da me gusnat, za da me prasaat kako sum, za da mi kazat deka mozam da smetam na niv..
Tatko mi pravese vtora operacija. Bezuspesna! Vprocem, ispadna deka e dzabe maltretiranjeto po bolnici, no znam deka dokolku ne probavme, nikogas nemase da mozam da se pomiram so faktot deka mozebi bi mozelo da bide poinaku.. Ona sto si go vetiv na samata sebesi e deka se ke probame.. deka ke se borime do posledno..
sega e doma tato, a jas i site od okolu probuvame da ja sokrieme vistinata deka nisto ne uspealo i deka se e kako i prethodno..nemozam i nego da go razocaram.. Ne smeam! moram da mu davam sila za ponatamu...
Od druga strana e stipendijata. Na denot koga go operiraa tato imase sostanok so grupata od makedonija na koja na site ni dadoa paketi so dokumenti prateni od Amerika. Pismo od fakultetot, knigicka vo koja se objasnuva celiot zivot vo Amerika, vo koja ni objasnuvaat se za kulturen sok, nostalgija, prifakanje, novi prijatelstva. Ja doznav i datata na zaminuvanje. Na 24 juli se odi za Istanbul, a 20 avgust najverojatno za Amerika.. Ne mu kazav na tato za konecnata data. Neznam kako da mu kazam.. Ne znam kako da go zadrzam razumot i prisebnosta i neznam dali ke imam srce da gi ostavam nego i brat mi tuka sami da se soocuvaat so sekoj nov den, i od istiot da probuvaat da izlezat kako pobednici.
Zatoa sto ona sto sega nie go pravime e borba za zivot. Borba za sekoj den poveke, za sekoj spomen plus... Da, svesna sum kolku mali se sansite, da svesna sum sto moze da se sluci, no ne se otkazuvam... Davam se od sebe, i veke ne ja prokolnuvam sudbinata. taka trebalo da bide.. Verojatno...Namesto toa, nauciv da se raduvam i na najmali raboti, nauciv da go cenam poveke i toa sto sum go imala do sega.. Nauciv da veruvam deka se se slucuva so pricina! Nauciv deka zivotot e borba, i iako mi e krivo sto na ovie godini ja dozivuvam najteskata bitka, sepak prodolzuvam.. Disam so celo srce, se raduvam na sonceto, na nokta, na knigite, na prirodata. Se raduvam na zivotot sto dosega sum go imala, i se zablagodaruvam za toa sto dosega sum go dobila i postignala..
da, ponekogas i se nerviram. No.. normalno e toa pretpostavuvam...
I ne mislam.. Ne mislam poveke na utre, na zadutre, ne mislam sto ke se sluci za 5 godini, ne mislam kako jas ke se cuvstvuvam togas, kako ke mi bide, ne mislam deka treba da odam za Amerika.. Ostavam rabotite da tecat sami po sebe... Denovite da minuvaat i zavrsuvaat so edno BLAGODARAM ZA DENES...
Jas sum sepak blagoslovena... Sto imam mesto koe go vikam dom, sto imam poln frizider, sto sum pravilno vospitana i izrasnata. Blagodaram i za se toa! a bitkata.. Bitkata prodolzuva! Vistinskite borci ne se otkazuvaat, pa duri i koga gubat, gubat so nasmevka na licata...
