starite rekle: bidi zdrav, pa posle se samo ke si dojde..
da, znam deka e taka samo sto neznam civ grev plakam za da go docekam ova. Life's not fair.. da mi kazale.. ama znaete sto??? ne mi e jasno kako samo za mene ne e fer???
i da, odam po ulica i mi tecat solzi.. i da probuvam da gi sopram ama ne mozam.. i probuvam da se sozeamam ama nemozam..svesna sum.. premnogu bolno sum svesna za celata situacija.
i me boli i samata pomisla deka povtorno treba da go prezivuvam istoto, a da nemozam da pomognam. ni na sebe ni na tie okolu mene nemozam da im pomognam. i pak treba da pokazuvam deka sum silna, deka jas mozam da izdrzam, deka toa e zivotot i deka jas moram da go prifatam.. epa nemozam! ne sakam! zosto se kaj mene? zosto najbitnite? zosto na 20 godini da se soocuvam so bolesti i istite sama da gi nosam na grb? i da ne mozam da vlezam doma zatoa sto neznam sto da kazam, i da nesakam da izlezam vo grad zatoa sto ne sakam da objasnuvam sto mi e, i dali sum dobra. NE sum... verojatno nema ni da bidam. i kako da se lazam samata, ili da go lazam svetot deka se ke bide dobro koga znam deka nema da bide? i kako da soberam sila i da kazam "tato bori se" koga znam deka i jas na negovo mesto verojatno bi se otkazala...
i da... ne sakam nisto.. ni pari, ni kola, ni stan, ni uspeh na faks, ni stipendija za vo amerika,ni decko sto me saka..se bi poklonila...sakam samo tato da bide zdrav!
No comments:
Post a Comment