Nesovrsena realnost

Verojatno vo zivotot postojat momenti koga rabotite koi gi sakame se tolku daleku od nas, a nie duri otkoga ke gi izgubime sfakame deka ne mozeme bez istite. I togas ja barame najlazlivata vistina vo nasite srca, dali toa sto ni se slucuva e vozmozno I realno? Zatoa sto realnosta e razlicna vo secii oci. Taa prestavuva monotonost za nekoi, dinamicnost za drugi. Razigranost ili depresija ili mozebi gradenje na lazlivi spomeni od sopstvenata prikazna I naivno veruvanje deka utre sepak ke bide podobro. I vo momentite koga ke se pocustvuvame porazeni, pocnuvame da gi barame rabotite I lugeto koi ni se bliski I da veruvame deka tie ke go sprecat naseto tonenenje. I toa e najgolemata ironija, koja se povtoruva postojano. Taa glupava lazliva sreka koja ni ja nudat rabotite koi ne pravat srekni e samo izmiclica na dosadnite veceri koga sonceto zaoga, a nie uporno go barame naseto mesto pod sonceto. Verojatno istrazuvanjeto na sopstvenata sreka I barajki ja sopstvenata vistina vo naseto srce ke ni ja donese harmonijata kon koja tezneeme, bez da se prasuvame dali sme zgresile, I dali nekoj nas zbor ili delo povredil nekogo. Konecno, mora da sfatime deka denes e uspeh da se opstojuva bez da moras da se privrzes za nesto, zatoa sto privrzanosta e glupava rabota, koja koga ke se izgubi nosi bolka. Ako uspeeme da se pocituvame bez da ni bide gajle dali drugite ne pocituvaat nema da gi gubime bliskite raboti (I luge) zatoa sto istite tie nema da postojat, a nie ke bideme sovrseni roboti na moderniot zivot koi ke ja ziveat sopstvenata lazliva prikazna. Sepak, podobro e ponekogas da znaeme da izgubime nesto samo za da gi cenime poveke rabotite I da ja prifatime nasata nesovrsena realnost. Samo za da moze da veruvame deka utre sigurno ke bide podobro